Poliedri, kooperativno učenje

Posted On 5. novembar 2011.

Filed under Nastava matematike

Comments Dropped 2 responses

Opis jednog eksperimentalnog časa

Nastavna tema : Tačka, prava i ravan

Nastavna jedinica :  Poliedri – dvočas (obrada), 8.razred

Cilj nastavne jedinice:  Učenici treba da savladaju osnovne pojmove vezane za geometrijska tela a posebno poliedar, treba da nauče šta je mreža tela, da usvoje  pojam površine i zapremine tela i da nauče šta su pravilni poliedri i koliko ih ima.

Metode rada :

Osnovna metoda rada je kooperativno učenje u ekspertskim grupama. Ovakav način rada ima za cilj  razvijanje saradnje među učenicima kroz zajedničko učenje, razvijanje odgovornosti za sopstveno znanje i napredovanje i razvijanje vršnjačkog učenja .

Pored ove metode na času će biti korišćene i druge nastavne metode kao što su razgovor, objašnjavanje,  pismeni rad,  rad sa tekstom,  metoda  crtanja, izrada modela od papira .

Oblici rada:  Grupni

Nastavna sredstva :  Radni materijal  za svaku grupu,  geometrijski pribor , makaze , lepak, mreže pravilnih poliedara .

Nastavni (radni) materijali za radu u pet osnovnih grupa, test provere znanja i evaluacioni listić  su dostupni za preuzimanje na ovom linku .  Lekcija je podeljena na pet delova i to:  Geometrijska tela, Osnovni elementi poliedra, Površina tela, Zapremina tela i Platonova tela. Radni listovi za učenje u osnovnim grupama sadrže pitanja, na kraju teksta, koja imaju za cilj da učenici obrate pažnju na ključne pojmove. U našoj školi postoje modeli kvadratnog i kubnog metra pa grupe koje se bave površinom i zapreminom (treća i četvrta), imaju i zadatak da nađu ove modele i svi zajedno ih pogledaju. Peta grupa ima zadatak da napravi pet pravilnih poliedara od pripremljenih mreža, koje dobijaju uz radni materijal.

Napominjem da je veći deo teksta u radnim materijalima preuzet iz udžbenika za 8. razred u izdanju „Klett“-a.

Galerija fotografija snimljenih  za vreme  dvočasa  nalazi se na ovom linku.

Kratak prikaz toka časa:

Uvodni deo časa:

Učenici dobijaju uputstva za rad i nastvnik ih obaveštava o sastavu grupa. Podelu u grupe treba da uradi nastavnik, pre časa, kako bi grupe bile ujednačene po svojim mogućnostima. Lekcija je podeljena na pet delova pa je potrebno da imamo pet grupa sa po, najmanje pet đaka. Obzirom da se odeljenje deli u grupe dva puta, prvo u osnovne  grupe u kojima izučavaju isti deo lekcije, pa potom u ekspertske grupe u kojima obučavaju druge učenike , iz drugih osnovnih grupa, ja sam na radnim listovima ispisala brojeve od 1 do 5, pa sam ekspertske grupe formila tako što su u prvoj grupi svi učenici sa brojem 1, u drugoj svi sa brojem 2 i tako dalje.  U svakoj osnovnoj grupi je bilo po pet đaka i oni su u okviru svoje  grupe  izučavali iste delove lekcije. Ekspertske grupe su se sastojale takođe od pet đaka ali tako što je u svakoj ekspertskoj grupi bio po jedan učenik-ekspert iz svake od pet osnovnih grupa.  Ako je u odeljenju veći broj đaka, onda će  se i u ekspertskoj grupi naći dva učenika- eksperta za istu oblast. Ništa strašno. A ako ih je manje, onda morate vi da preuzmete ulogu predavača u ekspertskoj grupi. Ni to nije problem. Ja sam radila sa odeljenjem od 18 đaka i čas je bio odličan, bila sam peti član u svakoj od pet ekspertskih grupa. Nemojte da vas broj učenika u odeljenju obeshrabri u nameri da održite čas.

Za ovaj deo časa planirano je 5 minuta.

 

Glavni deo časa:

1)     Rad u osnovnim grupama.

Svaki učenik dobija radni materijal koji treba da izuči. Učenici u osnovnim grupama izučavaju isti deo  lekcije. Nastavnik daje uputstva i upućuje učenike da u okviru grupe razmenjuju pitanja i traže odgovore . U osnovnoj grupi učenici odgovaraju na pitanja koja su im postavljena na kraju radnog materijala i rešavaju zadatke koji se nalaze u samom materijalu. Pitanja i zadaci imaju za cilj da učenicima pomognu u savlađivanju novog gradiva. Po završetku izučavanja radnog materijala svaki učenik u grupi postaje ekspert za deo lekcije koji se u toj grupi izučavao.

Za ovaj deo časa planirano je 30 minuta.

2)     Rad u ekspertskim grupama

Formiraju se ekspertske grupe . Ekspertska grupa sadrži pet eksperata tj. pet učenika koji su postali eksperti za pet različitih delova lekcije. Dakle u ekspertskoj grupi je po jedan učenik iz svake od pet osnovnih grupa. Eksperti prezentuju svoj deo lekcije celoj grupi. Zadatak učenika je da razmene znanje koje su stekli izučavajući svoje materijale u prethodnom delu časa. Na taj način bi svaki učenik trebao da dobije osnovne i najvažnije informacije o ostatku lekcije koja se na ovom času obrađuje i na taj način pripremi za test koji ga očekuje.

Za ovaj deo časa je predviđeno 30 minuta.

Završni deo časa:

1)     Učenici rade test koji sadži najosnovnija  pitanja i zadatke  iz cele lekcije ( svih pet njenih delova) o poliedrima. Test sadrži pitanja različitih formi i za izradu testa je predviđeno 10 minuta.

2)     Učenici popunjavaju evaluacioni upitnik u kojem mogu da izraze svoje mišljenje o ovom načinu obrade lekcije koji , za razliku od klasične frontalne metode , zahteva aktivno učešće učenika i saradnju među učenicima u grupi, pogotovo ekspertskoj.

Osvrt nastavnika :

Ovaj čas obrade nastavne jedinice je organizovan  tako da učenici prvo sami izučavaju zadate radne materijale  a kasnije jedan drugog , u ekspertskim grupama, poučavaju i na taj način aktivno učestvuju u sticanju znanja.  Moje  dugogodišnje iskustvo  nastavnika matematike u osnovnoj školi  mi govori da učenici svaku novu metodu rada sa oduševljenjem prihvataju. Ipak u ovom slučaju bilo je i drugačijih komentara. Naime, činjenica da ih nakon izučavanja lekcije u osnovnim i ekspertskim grupama, čeka i test provere savladanog gradiva, kod učenika je delovala motivaciono, ali su se u prvom delu časa pojedini žalili da im je naporno da uče sami i da bi bilo mnogo lakše da je nastavnik ispredavao najvažnije delove lekcije na klasičan način. Nakon početnog negodovanja, učenici su  se oslonili na svoje mogućnosti i počeli da se bave zadatkom. Diskutovali su međusobno o  problemima na koje su nailazili, rešavali ih u okviru grupe i savladavali zadate delove lekcije.  Uočila sam da je najveća poteškoća bila da se izdvoje najvažniji delovi  u tekstu odnosno, većini učenika je bio problem da izdvoje suštinu same lekcije. Takođe, grupa koja je trebala da napravi modele pravilnih poliedara je imala problem u realizaciji svog zadatka, jer su  veoma neiskusni u izradi modela i nisu mogu da predvide ceo proces modeliranja. Ipak, čas je ostvario predviđene ciljeve na šta ukazuju i rezultai testa na kojem je prosečan broj bodova bio 7 od maksimalnih 10. Moram priznati da je moja uloga na samom času bila minimalna i svela se samo na organizaciju grupa i davanje instrukcija., Učenici su veoma brzo prihvatili vršljačku saradnju i počeli da koriste sve njene prednosti. Za samu pripremu materijala i sastavljanje lekcija mi je bilo potrebno dosta vremena, pa pretpostavljam da je to i jedan od vodećih razloga što nastavnici slabo koriste saradničke metode na svojim časovima. Priprema takvih časova je zahtevna ali su njihovi rezultati i činjenica da je timski rad i saradnja među pojedincima model uspešnosti u bilo kom okruženju, jedina motivacija za inovativne nastavnike.

Analiza rezultata evaluacionog listića :

Evaluacioni list je dat u formi skale procene: šest konstatacija s mogućnošću izbora: tačno/ delimično tačno/nije tačno TAČNO DELIMIČNO TAČNO NIJE TAČNO Analiza rezultata

(broj  odgovora i procenat)

 

1. Sviđa mi se ovakav način učenja na času 17 – 71% 7-29% Evaluacioni list su popunili svi učenici koji su prisustvovali časoviama (24).Najveći broj učenike se izjasnio u prilog kooperativnog učenja i potvrdili zadovoljstvo onim što su naučili i kvalitetom rada u grupi.U jednakom procentu (58%) su međusobno sarađivali u okviru grupe (pomagali drugima i primali pomoć od drugih ).Malo više od polovine učenika smatraju da su kroz saradnju bolje savladali gradivo nego na uobičajeni način.
2. Više sam naučio(la) nego da sam učio(la) sam(a) 14 – 58% 10-42%
3. U učenju su mi pomogli ostali članovi grupe 14-58% 10-42%
4. Ja sam pomagao(la) drugome u učenju 14-58% 9-38% 1-4%
5. Zadovoljan(na) sam onim što sam naučio(la) 16-67% 7-29% 1-4%
6. Moja grupa je dobro radila 17-71% 7-29%
Advertisements

2 Responses to “Poliedri, kooperativno učenje”

  1. Zoran Milojević (@mzoran)

    Bravo .. veoma hrabro, ekspertska slagalica sa osmacima. Lepi rezultati.

  2. Mirjana Spasić - Sport

    Bravo!!!
    autor: Jelena Volarov, nastavnik matematike u OŠ“Đorđe Krstić“ u Beogradu.

    pozzz

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s